Da bi izdržavao svoju devetočlanu porodicu, Rahim Šerif radi 11 sati dnevno, prekopavajući smetlišta po Bujanovcu u potrazi za materijalima za reciklažu.

Jednog dana obilazi javna smetlišta, drugog dana industrijske otpade ali gde god se nalazio stalno je izložen otrovnim hemikalijama i zaraznim bakterijama.

Šerif svakodnevno na konjskim kolima pređe po 80 kilometara u potrazi za “sekundarnim sirovinama” kao što su staro gvožđe, kalaj, aluminijum, mesing i papir. Već generacijama Šerifovi se izdržavaju na ovaj način bez ikakve druge mogućnosti, kao i većina od oko 8.000 romskih porodica u Srbiji.

“Najčešće radimo bez rukavica u smeću i prašini, po velikim vrućinama i jakim mrazevima i život je zaista veoma težak”, kaže Šerif (42) koji je 2011. sakupio rekordnih 55 tona otpada za reciklažu.

Finansijske ili neke druge nagrade, veoma su retke. Međutim, Šerif je 2011. dobio nagradu „Udruženja sakupljača sekundarnih sirovina“, prve organizacije takvog tipa u Srbiji, jer je bio najproduktivniji sakupljač sirovina u zemlji.

Nagradu mu je uručilo Udruženje YUROM Centar iz Niša, koju je finansijski podržala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko Instituta za održive zajednice (ISC). YUROM Centar obezbedio je pomoć Romima u deset opština Srbije za jačanje kapaciteta javnog zagovaranja. Uz ovu pomoć, Romi su formirali „Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina“, nacionalnu organizaciju koja sada zastupa njihove radničke interese.

U Srbiji, kao i u ostalim zemljama na Balkanu, reciklažom otpada bave se najsiromašniji. Rade u neregulisanim uslovima, nisu registrovani, a najčešće ni plaćeni.

Uz finansijsku podršku USAID-a, aktivisti YUROM Centra osmislili su mere kojima je rad ovih sakupljača značajno integrisan u zvanični sistem upravljanja otpadom u Srbiji. Poslednjih godina, YUROM Centar je, radeći sa romskim aktivistima u 10 opština, značajno unapredio njihovo organizovanje i poslovna znanja, tako da sada sami mogu da stvaraju nova radna mesta i način rada koji odgovara sakupljačima sekundarnih sirovina i vlasnicima mikro preduzeća koja se bave sakupljanjem.

Prošle godine, značajni pomaci učinjeni su u reformi sistema upravljanja otpadom na lokalnom i republičkom nivou. Kao rezultat lobiranja, Nacionalna služba za zapošljavanje registrovala je i klasifikovala sakupljanje sekundarnih sirovina kao zvanično zanimanje. Sakupljači sada mogu kod Nacionalne službe za zapošljavanje da zatraže registraciju sopstvenog biznisa, a  radi se i na tome  da dobiju adekvatno zdravstveno i penzijsko osiguranje.

Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina romskim radnicima vratio je osećaj ponosa i građanske odgovornosti.

„U Nišu, Sindikat nam je pomogao da se izborimo sa policijskim prijavama“, kaže Asim Mušić, sakupljač iz Niša i dodaje „nadam se da će nam Sindikat pomoći u svemu“. Mušić kaže da su sakupljačima potrebni traktori da bi brže sakupljali otpad kao i mesto za odlaganje materjala da ne bi morali svakodnevno sakupljen materijal da voze konjskim zapregama kroz centar Niša  i da bi izbegli razvrstavanje otpada kod svojih kuća. Mušić kaže da dnevno zaradi oko 3.000 dinara (oko 34 dolara) radeći od jutra do sutra sa svoje dvoje dece i četiri nećaka.

Oko 350 članova Sindikata planira da utiče na svest lokalnih i republičkih vlasti u Srbiji kako bi se što pre izmenili važni zakoni koji regulišu upravljanje otpadom. I dok Sindikat tvrdi da se suočava sa brojnim preprekama, članovi kažu da im budućnost romskih sakupljača sada izgleda svetlija nego ranije.

Trenutno se na Balkanu reciklira znatno manje materijala nego u Evropi. Na primer, 97 odsto otpada u Srbiji završi na deponijama što je najgori način odlaganja otpada po životnu sredinu, dok je u Austriji obrnuto, stopa reciklaže iznosi 97 odsto, a svega 3 odsto otpada završava na javnim deponijama. Približavajući se standardima Evropske unije i unapređujući količinu recikliranog otpada, srpska industrija reciklaže lagano raste, a s njom se poboljšavaju izgledi  romskih sakupljača.