Vlasnici pekare,muž i žena,  Faton Deshishku i Valbona Raifi ,oboje odrasli uživajući u bakinim  jelima,  duboko ukorenjenim u tradiciji. Danas, uz pomoć USAID-a oni te recepte dele sa mušterijama koje žude  za uživanjem (ali ne i za vremenom za  spremanje ) u tim istim đakonijama u svojim domovima.

Radeći prema  porodičnim i drugim receptima,  u urednoj  i  svetloj  kuhinji  u podrumu,  devetoro zaposlenih u gradskoj pekari po porudžbini pravi  sve. Par  je vlasnik  prostora koji  se nalazi u  samom centru Prištine — što je dvostruka poslovna  prednost .

USAID  je preko svog  programa  ‘’Mladi preduzetnici’’ koji  je trajao od septembra 2010  do septembra  2013 godine, obezbedila odgovarajući grant  od 7,000 $ (5,000 evra) za namensko opremanje pekare komercijalnim pećnicama, mikserimai  frižiderima.  Par  je  ranije  radio  sa kuhinjskom opremom pozajmljenom od kuće.

“Pomoć  je stigla baš u pravo vreme, onda kada smo počeli  da  se  razvijamo,”  kaže Deshishku, star  30 godina. “Ranije nismo imali kapacitet, tako  da nam je omogućeno  da   stignemo  do svih naših mušterija.”

Bez ijednog mesta  za sedenje ili prodajnog pulta, Gradska pekara uglavnom radi  po pozivu,  za poneti, mada  nudi i dostavu i ketering usluge.  Svega dva do tri sata najave unapred dovoljno je da pekara  pripremi bilo šta: od pite  sa spanaćem ispod sača do  tanjira  tradicionalnih uštipaka  poznatijih kao lokumi.

“Na tržištu zaista nije bilo  pružalaca  tradicionalne hrane,” kaže  Raifijeva, stara 28 godina, o ideji za njihovo  poslovanje. 

U prvih  18 meseci, Gradska pekara je isklesala  svoju  sopstevnu konkurentnsku nišu, mešajući tradicionalno znanje (da, majke ovog para su obe radnice pekare)  i  savremene proizvodne  sposobnosti.

Rezultat je ni neformalna,  kućna, niti velika komercijalna pekara.Ova prva se često može naći u Prištini ali ne može  da se takmiči po  količini  ili doslednosti, objašnjava Deshishku.  Istovremeno,  ova druga ne može  da  se takmiči  ukusom  ili kvalitetom,’’ dodaje.  Budući planovi  obuhvataju  ili  dodavanje mesta  za sedenje na otvorenom na novonastalom šetalištu, ispred samih ulaznih vrata  Gradske pekare ili preseljenje u veći  prostor na nekom drugom mestu.

Za sada,  porudžbine  nastavljaju  da  se slivaju  u Gradsku pekaru, od kojih  mnoge dolaze od kancelarijskih službenika  koji traže domaću hranu u kosovskom stilu, kako bi je poneli kući  za večeru.

“Pravite ga baš kao što ga je pravila moja mama,”  je referen armije obožavalaca koji  se najčešće  čuje, ‘’kaže  Raifi.